У околини града у којем сам одрастао, налазиле су прелепе шуме које још увек одговарају опису романтичне немачке шуме. О овим шумама постоје мистериозне приче и приповетке из древних времена. Поред усамљеног језерцета познатог под именом Зигфридов извор, требало је да се деси догађај о коме се и даље говори у митологији средње и северне Европе.
Наш јунак се зове Зигфрид, у северним земљама познат као Сигурд.
Овај младић се описује као храбар, снажан и авантуристичког духа. Његова слава jе још више порасла када је својим мачем победио змаја. После тога се окупао у крви закланог чудовишта како би постао неповредив. Нажалост, у том тренутку, лист липе му је пао на леђа, тако да је једно место остало откривено.
То откривено место касније је постало узрок његове пропасти. Зигфрид се уплео у интригу између две краљице и касније је убијен из заседе. Убијен је у лову копљем од стране издајника, који је знао за рањиво место, у тренутку када се сагао да пије са извора.
Зигфридова смелост се заснивала на његовој свести о неповредивости. Међутим, имао је слабу тачку за коју је његов непријатељ знао и искористио је.
И ми се често осећамо сигурнима и неповредивима у свом претераном самопоуздању. Али, ако не препознамо своје слабости и не претворимо их у снаге, и ми можемо бити уништени.
Позивам вас да следите Моронијев савет кад нас упозорава да изнесемо своје слабости пред Господа:
„И дођу ли људи мени показаћу им слабост њихову… Jер ако се понизе преда мном, и имају веру у мене, тада ћу учинити да им оно што је слабо постане јако.”1
Самодовољост, непривлачна карактеристика, тенденција да планемо, лако се наљутимо, размишљамо и говоримо лоше од другима, радујемо се несрећи других, судимо неправедно или имамо предрасуде - све то нас чини рањивима и незаштићенима. Често нас карактеришу особине које су се укорениле у нашој младости и на којима никада нисмо радили. Оне су понекад последица искустава из детињства или младости за које нисмо сами одговорни. Без обзира на разлог, можда би било добро да те слабости изнесемо пред Господа. Он нас може исцелити. Он очекује од нас да принесемо жртву на олтар - не жртву као у древним временима, него скрушено срце и раскајан дух.
Речи цара Давида показују да су људи у древним временима већ знали да само жртве паљенице нису довољне: „Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено…”2Riječi kralja Davida pokazuju da su ljudi u drevna vremena već znali da žrtve paljenice nisu dovoljne: »Žrtva Bogu duh je raskajan, srce raskajano, ponizno…«2
Васкрсли Господ је поновио ову забрану у Новом свету одмах након што је најавио укидање жртве паљенице: „А принећете ми за жртву срце скрушено и дух раскаjан. И ко год ми дође срца скрушеног и духа раскаjаног, њега ћу крстити огњем и Светим Духом…”3
У време када се овај чланак буде појавио, широм Европе ће се одржавати скупови ‘За јачање младих’ (скраћено FSY). Ове конференције нису само забавни догађаји, већ су намењени поучавању наше омладине томе како да се припреме за божанско вођство. Да би научено понели кући са собом, млади на том скупу се поучавају да следе кодекс владања који ће се огледати у њиховом понашању, па и у њиховом спољашњем изгледу. Оне откривају њихове слабе тачке како би се могли делотворно заштитити од стрела противника. Онда се враћају кући са жељом да обуку цео оклоп Божји како у будућности ниједно место њиховог духовног тела не би остало незаштићено.
Радујемо се снази „сионске омладинеˮ која непоколебљиво стоји усред турбулентних струја нашег времена.
1 Eтер 12:27
2 Псалм 51:17
3 3. Нефи 19:20