Са 195 земаља на 7 континената, преко 7 хиљада различитих језика и популацијом од 7,9 милијарди, живимо у невероватно богатом и разноликом свету. Постоји безброј традиција и култура на сваком нивоу, широм сваке нације, па чак сеже и до сваке појединачне породице. То је заиста чудо. Богати смо различитошћу и то је дивно!
Друштвене норме се све више одвајају од базично основних начела Јеванђеља Исуса Христа, познатих и схваћених кроз њихову обнову у овим последњим данима. Али упркос томе, увек постоји стална, упорна, непоколебљива истина, било да је схваћена или призната као таква, она се никада неће променити. То је: сваки мушкарац, жена и дете који има, живи и живеће на овој славној и разноликој земљи, дете је Бога, нашег Небеског Оца. Овде на овој земљи смо како бисмо искусили смртност ради божанске сврхе, јер „рече Бог: да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми. … И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.” (Прва књ. Мојсијева 1:26-27) и ми треба да постанемо попут самог Бога. „Рекох: богови сте, и синови вишњега сви”. (Псалми 82:6).
Проглас о породици такође каже: „СВА људска бића – мушко и женско – створена су на слику Божју. Свако је вољени духовни син или ћерка небеских родитеља и, као такав, свако има божанску природу и судбину.” Каква је привилегија бити у позицији да познајемо и разумемо ову суштинску истину. Захвалан сам на томе. Не узимам је здраво за готово. Као дечак, због тадашњих животних искустава, имао сам питања о природи Бога, ко је он, како изгледа. Посећивао сам локалне цркве и постављао свештеницима та питања. Постављао сам питања у вези са сврхом живота и зашто смо овде ако треба да трпимо бол и тугу. Нисам могао да добијем задовољавајући одговор који ми је деловао исправно.
Постоји још једна божанска и доследна истина, да је Христ, наш брат и Спаситељ, извршио помирење за преступе целог човечанства, за сваког појединца, без обзира на његову земљу порекла, расу или веру. Васкрсење и бесмртност су безусловни дар свој Божјој деци. Међутим, постоји цена коју треба платити да би се искористила божанска моћ помирења, за истинско покајање и ослобађање од терета греха. Сам Спаситељ је ово објаснио када је стигао у Америку: „И нећете више приносити проливање крви. Да, жртве ваше и жртве паљенице ваше биће укинуте, јер ја нећу примити ни једну од жртава ваших и жртава паљеница ваших. И принећете ми за жртву срце скрушено и дух раскајан. И ко год ми дође срца скрушеног и духа раскајаног, њега ћу крстити огњем и Светим Духом.” (3. Нефи 9:19–20). Настављајући своје обраћање, Алма потврђује: „Стога, ко год се покаје и не отврдне срце своје, полаже право на милост по Јединорођеном Сину моме, за опрост греха својих. И такви ће ући у покој мој.” (Алма 12:34). И по милости знамо из Јаковљевих учења, с обзиром на оне који немају прилику да буду поучени, да разумеју и имају сведочанство о Христу: „Јер помирење удовољава захтевима правде Његове над свима онима којима није дат закон, те се они избављају… и обнављају се оном Богу који им дах удели, који је Светац Израелов. (2. Нефи 9:26).
О како је диван овај дар, за читаво човечанство! Захвалан сам на томе, јер редовно доживљавам радост онога коме је опроштен грех, а исто тако и радост онога који је исцељен.
Завршићу са подсећањем на позив који је свакоме од нас упутио сам Спаситељ, (28. стих): „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.” (Maтеј 11:28-30)