Да ли сте се икада запитали зашто дозвољавамо некрштеној деци да узимају причест? Да ли је то само да би се избегла неизбежна галама и борба када желе комад хлеба? Да ли је то само да би се обред лакше послужио, само да би се одржао мир?
Ја не мислим тако. Верујем да постоје дубљи разлози. Верујем у то јер верујем да када Исус Христ каже „сви”, Он мисли на све. А када говори мноштву, не искључује никога.
Када је васкрсли Спаситељ представио причест свом народу у Америци, Он је нагласио да обред има посебно значење за оне који су крштени.1 Чак и тако, Он је заповедио својим ученицима да „дају [причест] мноштву”.2 То мноштво укључивало је „малишане”.3
Када данас носиоци свештенства изговарају причесне молитве, они траже од Небеског Оца да благослови и посвети хлеб и воду „душама свих оних” који их узимају.4 Свих. Свих који их узимају – укључујући и свако мало дете.
Ако деца, узимајући хлеб и воду, приме ове симболе као благослов за своје чисте душе, мора постојати начин да им се помогне да пронађу смисао у обреду.
Са овим разумевањем, осврћем се на дане када су моја деца била мала. Моја супруга и ја смо урадили прилично добар посао да их утишамо током послуживања причести. Мислим да су осетили да нам је обред важан. Али смо могли да учинимо више да им помогнемо да виде да је то важно и њима.
Шта смо могли да урадимо? Могли смо да се сетимо да су мала деца способна да одрже обећања из причесне молитве. Они могу разумети, на свој мали, али моћан начин, шта значи „увек се сећати” Исуса. Они могу да обећају да ће „држати заповести Његове”. Они чак могу показати да су „вољни преузети на себе име” Христово, знајући да ће ускоро имати ту повластицу када буду крштени и потврђени.5
Али шта је са обнављањем завета? Црквене вође су поучавале да када узимамо причест, обнављамо све завете које смо склопили са Господом.6 Мала деца немају никакве завете за обнову.
Поново размишљам о времену када су наша деца била мала. Нисмо могли да им помогнемо да се осврну на завете, али смо могли да им помогнемо да гледају унапред. Замишљам себе са малим сином или ћерком у суботу ујутру:
„Када будеш имао/имала осам година”, кажем, „бићеш крштен/а и примићеш дар Светог Духа. Склопићеш завет. Завет који тада склопиш биће као обећања која дајеш сада када узимаш причест.
„Када ја данас узмем причест, обновићу свој крсни завет, као да поново дајем та обећања. Бићеш ту са мном, али нећеш обновити завет. Још ниси склопио/склопила завет. Уместо тога, можеш вежбати склапање завета. Сваки пут када узмеш причест, можеш се припремати да будеш крштен/а и потврђен/а. На тај начин ћеш бити спреман/спремна када напуниш осам година.”
Ако вам се чини неуобичајеним да користите реч вежбање на овај начин, размислите о овоме: У окружењу поштовања, отац може помоћи својој деци да се припреме за обред крштења показујући им како ће заједно стајати у води и поделити речи молитве за крштење. Он не врши обред у том окружењу. У извесном смислу, он помаже својој деци да вежбају. На тај начин, неће бринути шта ће бити када уђу у воде крштења. Верујем да мајке и очеви такође могу помоћи деци да вежбају склапање и држање завета крштења. Сваки причесни састанак може бити света вежба за малу децу док учествују у симболима Спаситељевог помирења.
И тако се враћам на своје првобитно питање. Зашто дозвољавамо некрштеној деци да узимају причест? Да ли је то само да се „очува мир”? Наравно да не. Помажемо нашим малишанима да узму причест како би могли да се сећају свог Спаситеља и имају Његов мир – мир који се разликује од било чега што свет може да понуди.7 Помажемо им да се припреме да тај мир приме у све већем и већем обиљу у будућности, када ће склопити и држати завете са Њим.
Фусноте
1. Видети 3. Нефи 18:5, 11.
2. 3. Нефи 18:4; курзив додат.
3. Видети 3. Нефи 17:21–25; 18:1–4.
4. Учења и завети 20:77, 79; курзив додат.
5. Учење и завети 20:77.
6. Видети L.Tom Perry, „As Now We Take the Sacrament”, Ensign, мај 2006, 41. стр.
7. Видети Joван 14:27.