Бискупства и председништва огранака имају многе одговорности које се могу пренети на друге. Међутим, одговорност за састанке причешћа не могу пренети на друге. Углавном, они председавају и стога су одговорни за дух и садржај тих састанака. Стога ће моје поучавање о причесним састанцима бити нарочито корисно за бискупе и председнике огранака и њихове саветнике – као и чланове Цркве који учествују у тим недељним службама.
Доктринална основа
Састанак причешћа је састанак у одељењу или огранку на ком присуствујемо као породица – основна јединца у Цркви. Породице и чланови треба да стигну пре почетка причесног састанка. Присуствујемо, како је Господ заповедио, да бисмо примили причешће и обновили своје завете.
Он је установио причешће како би нас подсетио на своје помирење. Када је завршена последња и нарочито припремљена пасхална вечера, Исус је узео хлеб, благословио га и преломио, и дао својим апостолима, рекавши: „Узмите, једите” (Матеј 26:26). „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен” (Лука 22:19). Затим је узео чашу, дао благослов захвалности, и послужио онима који су били окупљени око Њега, рекавши: „Ова је чаша нови завет мојом крви” (Лука 22:20), „која ће се пролити… ради отпуштења греха” (Матеј 26:28). „Ово чините… мени за спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете” (1. Коринћанима 11:25–26). На тај начин је причешће повезао са Његовим предстојећим распећем.
Бог је прогласио: „ово је дело моје и слава моја – да остварујем бесмртност и вечни живот човека” (Moјсије 1:39) Потом је Син Божји добровољно положио свој живот да доврши вољу свог Оца. Тако је бесмртност постала стварност, а вечни живот могућност за све коjи ће икад живети на земљи.
Ми обележавамо Његово Помирење на веома личан начин. На нашем причесном састанку приносимо скрушено срце и раскајан дух. То је истакнути део нашег светковања дана Шабата (видети Учење и завети 59:8–13).
Причесне молитве је објавио Господ. Ове молитве садрже завете и обећање (видети Учење и завети 20:77, 79). Ми се заветујемо да ћемо преузети на себе име Исуса Христа и држати Његове заповести. Једемо преломљени хлеб у спомен на Његово тело. Пијемо воду у спомен на Његову крв проливену за нас. И сведочимо да ћемо Га се увек сећати. Обећање: увек ћемо имати Његовог Дух са собом. Какав благослов!
Планирање причесног састанка
Са тим учењима на уму, бискупства и председништва огранака треба да планирају причесне састанке промишљено, како би састанци били усредсређени на Господа и Његово помирење, Његов пример и јеванђеоска учења.
Позиве за говор треба упутити много раније са јасним описом задате теме и додељеног времена, уз понуђену помоћ. Они који уручују позив за молитву треба да укључе чланове који то не чине често. Избегавајте образац молитви које дају муж и жена на истом састанку. То преноси ненамерну поруку искључивања оних који су самци. И сетите се: молитве нису проповеди.
Мисионари коjи одлазе могу добити прилику да говоре на причесном састанку. Чланови њихових породица и пријатељи се не позивају да говоре. Двоје или више мисионара коjи одлазе могу говорити на истоj служби. Мисионари који су завршили часну мисију треба да буду позвани да говоре на причесном састанку и треба им дати времена да поделе духовна искуства и изнесу сведочанство.
Причесни састанци пружају прилику младима да кратко говоре на задате јеванђеоске теме. У другим приликама председник кочића ће за говоре задужити високе саветнике.
Чланови могу бити позвани да помажу у дочекивању чланова и као они који ће их упутити на место. Могу пожелети добродошлицу посетиоцима и удобно их сместити, у међувремену чувајући последња и бочна седишта за особе са посебним потребама.
Аудиовизуелне материјале, као што су видеокасете и слајдови, не треба користити на причесном састанку.
Повремено чланови неће бити у могућности да присуствују због болести. У таквим случајевима бискуп или председник огранка може задужити носиоце свештенства да им послуже причешће тамо где се налазе.
Уобичајен причесни састанак ће обухватити:
- уводну музику
- добродошлицу и изражавање захвалности председавајућој власти и представнику из високог савета, ако је задужен
- уводну химну и молитву
- послове у одељењу или огранку, као што су:
- разрешавање и подржавање вођа и учитеља
- одавање признања деци која излазе из Школице, члановима позваним на мисију или друга задужења, постигнућа младих мушкараца и младих жена
- представљање имена браће која треба да приме или се унапређују у Ароново свештенство, имена нових чланова у одељењу или огранку
- потврђења нових чланова
- причесна химна и послуживање причешћа
- јеванђеоске поруке и додатна музичка тачка по избору
- закључна химна и молитва
- закључна музика
Они који треба да буду разрешени и подржани не треба да буду представљени појединачно. Могу бити предложени заједно – прво они који треба да буду разрешени, потом они који треба да буду подржани у свештенство, и они који се подржавају за позиве у помоћним организацијама.
Причесни састанци треба да почну и заврше се на време и не треба да буду пренатрпани садржајем. Молитвени састанци не треба да се одржавају пре састанка причешћа. Они који учествују треба да се сместе барем пет минута пре почетка састанка како би могли да се духовно припреме за богослужење. Током тих тренутака тишине, изводи се тиха уводна музика. То није време за разговор или слање порука него време молитвеног размишљања када се вође и чланови духовно припремају за причешће.
Музика
Црквене химне су основна музика за службе богослужења и стандард за црквено певање. Други прикладни избори могу се користити за уводну и закључну музику, хорску музику и посебне музичке изборе. Уводну и закључну химну обично певају окупљени. Причесну химну увек певају окупљени.
Идеално би било када би свака црквена јединица имала хор који би се позивао да пева с времена на време. Хор може благословити животе. Сестра Нелсон и ја имамо драге успомене на наше учешће – пре много година – у хору нашег малог огранка у Минеаполису, у Минесоти. Када смо ми и други чланови излазили напред да певамо, било нас је више у хору него чланова који су остајали на местима.
Клавири, оргуље, или електронске замене су стандард који се користи на црквеним састанцима. Ако се користе други инструменти, њихово коришћење мора бити у складу са духом састанка. Инструменти са јаким или мање побожним звуком, као што је већина дувачких и ударачких инструмената, нису прикладни за састанак причешћа. Ако клавир, оргуље или пијанста није доступан, може се користити прикладна снимљена музичка пратња.
Песма праведника је молитва Господу (видети Учење и завети 25:12). Чини се да неки чланови нерадо певају, можда због страха. Сви треба да заборавимо своје страхове и певамо као прилику да славимо нашег Створитеља уз молитву. Музика на причесном састанку је део богослужења, а не представе. Не смемо дозволити да занемаримо свету музику, нити да дозволимо да је замени световна музика.
Вођење причесног састанка
Бискупства и председништва огранка имају одговорност не само да планирају те састанке, него и да их воде. То треба да чине на веома побожан начин. Неки међу окупљенима се моле за танане подстицаје и поруке са неба. Успостављање духа побожности ће им помоћи да приме те подстицаје. Сетите се: побожно понашање призива откривење.
Они који воде састанак почињу срдачним поздрављањем. Детаљно најављивање је прикладније за неку другу прилику. Због тога што све позивамо да дођу Христу, пријатељи и суседи су увек добродошли, али се од њих не очекује да узимају причешће. Међутим, то није забрањено. Они одлучују за себе. Надамо се да ће се гости међу нама увек осећати добродошлима и задовољнима. Мала деца, као безгрешни примаоци Господњег помирења, могу узимати причешће док се припремају за завете које ће касније склопити у животу.
Наши састанци увек треба да се воде према усмерењу од Духа (видети Учење и завети 46:2). Повремено се може појавити нешто неочекивано, што би председавајући можда желео да разјасни или исправи, када је подстакнут Духом. Иначе, после обраћања последњег говорника не дају се додатни коментари.
Послуживање причешћа
Бискупства и председништва огранака председавају Ароновим свештенством у одељењима и огранцима. Они ће, заједно са саветницима већа, предузети сваку предострожност да се постарају да се причешће припреми раније, пре састанка и да се послуживање причешћа темељно испланира. Они који послужују причешће треба да изгледају најбоље што могу и да буду прикладно одевени. Беле кошуље не само што лепо изгледају, него су и благи подсетник на друге свете обреде, као што су крсни и храмски обреди, када се такође носи бела одећа.
Причесне молитве треба да буду изречене разумљиво јер онај који се моли представља глас за завете које други склапају. Чистоћа и чедност срца се очекују од оних који имају повластицу да благосиљају причешће. Председавајућа власт најпре узима причешће.
Састанак поста и сведочанстава
Састанци поста и сведочанства се одржавају једном месечно, обично прве недеље. Углавном, бебе се благосиљају на тај дан. После причешћа брат који води састанак износи кратко сведочанство. Затим позива чланове да дају кратка искрена сведочанства о Спаситељу, Његовим учењима и Обнови. Родитељи и учитељи треба да помогну деци да науче шта је сведочанство и када је прикладно да га изнесу. Млађа деца треба да науче да деле своја сведочанства код куће или у Школици, док не буду довољно одрасла да изнесу прикладно сведочанство без помоћи на састанку поста и сведочанства.
Лично учешће
Сваки члан Цркве има одговорност за духовно обогаћење које може доћи са састанка причешћа. Свако треба да пева захвалног срца и узвраћа са разговетним „амен” на крају молитве или сведочанства. Ми лично размишљамо о помирењу Исуса Христа. Размишљамо о значају Његове патње у Гетсеманији и Његовом распећу на Калварији. У тим тренуцим свако од нас треба да „испитује себе” (1. посл. Коринћанима 11:28) и размишља о личним заветима склопљеним са Господом. У тим тренуцима дубоко промишљамо о Божјим светим стварима.
Изражавам захвалност Господу за састанак причешћа и све оно што је оно значило у мом животу. Стално је разбуктавало моју веру и омогућавало ми да обнављам своје завете из недеље у недељу, помажући сестри Нелсон и мени да живимо и подижемо нашу породицу у величанственом светлу Јеванђеља.