О чему размишљате када једете хлеб и пијете воду причести или када припремате, благосиљате или делите причест? Многи од нас размишљају о својим заветима и о томе како живимо. Размишљамо о својим гресима и молимо се за опроштај и одлучујемо да будемо бољи.
Ово су важни аспекти обреда причести. Осим тога, постоји још нешто о чему треба размишљати – нешто тако дубоко и тако специфично да је део самих причесних молитава. То је сећање на Исуса Христа, Сина Божјег, Спаситеља света. Они који једу хлеб обећавају да ће „јести у спомен на тело Сина” и „увек га се сећати” (УиЗ 20:77). Слично, они који пију воду обећавају да ће пити „у спомен на крв Сина” и „да се увек сећају Њега” (УиЗ 20:79).
Избор да се сећамо Спаситеља и Његовог помирења и жртве је најважније за овај обред. Као што је поучио старешина Џефри Р. Холанд, из Већа дванаесторице апостола: „Једноставним и дивним речима причесних молитава… изгледа да се сећамо главне речи коју чујемо. … Оно што је наглашено у обе молитве јесте да се све ово чини у спомен на Христа. Таквим учешћем сведочимо да ћемо га се увек сећати, да увек имамо Његовог Духа да буде са нама.”1
Спаситељ је истакао ове исте тачке када је са својим апостолима установио причест током Пасхе у Јерусалиму, последње ноћи своје смртне службе – ноћи када је патио за нас у Гетсеманском врту, пре него што је поново патио на крсту. На пример, након што им је дао хлеб да једу, рекао је: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен” (Лука 22:19–20; видети и Матеј 26:26–28).
Током Спаситељевог првог дана међу Нефијцима на америчком континенту, и њих је поучио обреду причести. Упутио их је да је узимају у спомен на Његово тело и крв и када су то учинили, рекао и је: „Биће то сведочанство Оцу да ме се увек сећате” (3. Нефи 18:7). Затим им је обећао: „Ако ме се увек будете сећали, Дух мој биће са вама” (3. Нефи 18:7, 11).
Какав диван благослов! У свету препуном изазова и превирања и искушења која нас непрестано наводе на криви пут, који би важнији дар могли да имамо? Ако имамо Духа са собом, можемо „знати истину о свему” (Морони 10:5). То ће нам дати моћ и мудрост да живимо онако како би Господ желео, да доносимо исправне одлуке, да верно служимо и да постанемо слични Њему.
Када сваке недеље учествујете у причести, шта можете учинити да бисте Га се сећали? Шта можете чинити да Га се увек сећате – током целе седмице и читавог живота?
Дозволите ми да вас позовем да размислите о тим питањима и да се обавежете да ћете се увек сећати Спаситеља. Бићете изненађени како ће вам то променити живот.
Фусноте –
1. Jeffrey R. Holland, „This Do in Remembrance of Me”, Ensign, нов. 1995, 68. стр.
Сећати се Спаситеља
Да би помогли себи и својој породици да се сећате Спаситеља, размислите о проучавању лекције из приручника Хајде за мном, „Како могу да помогнем другима да стекну значајно искуство са причешћем?” на lds.org/go/491214. Видео на тој страници, „Увек Га се сећати”, може се користити као извор за породичне кућне вечери.
Моје искуство са причешћем
Колико се сећам, речено ми је да размишљам о Исусу Христу током причешћа. Када сам први пут поделио причест прошлог децембра, обузео ме је осећај мира и светости. Осетио сам да ми Дух говори да помажем другима да дођу Христу. Захвалан сам што ми Небески Отац верује довољно да ми дозволи да му служим и помажем другима.
Џејкоб Р, 12 година, Ајдахо, САД