Пре много година, док сам служио као председник кочића, једна драга сестра је у моју канцеларију ушла плачући. Служила је мисију, венчала се у храму, и служила је верно у својим позивима. Ужасан пожар је букнуо у нашој области и многи домови, укључујући и њен, били су уништени. Да би било још горе, њихов дом је био лиценциран за бригу о старима и био је њихов основни извор прихода. Сви су безбедно евакуисани, али њихове породичне ствари и средства за живот били су уништени. Плакала је: „Зашто нам се ово догодило? Држали смо се својих завета”!
Понудио сам тиху молитву а онда ставио страницу белог папира на сто испред ње. Онда сам нацртао тачку на средини папира и рекао: „Ова тачка представља смртнички живот. Претпоставимо да папир представља вечност и шири се у свим правцима. Жао ми је што ти се ово догодило, али молим те, немој бити заслепљена тачком”. Због поверења ове драге сестре, њено лице се изменило, и са олакшањем је изјавила: „Ах, схватам. Бићу добро. Хвала вам”!
Пожар који је уништио нашу област био је ношен ветром брзине 128 км на сат. Пламен се неселективно ширио комшилуком прескачући једну кућу да би насумично спалио друге. Старешина Дејл Џ. Ренланд је запазио: „Вера да ће живот бити фер према теби јер си праведан је попут вере да је бик бесплатан јер си вегетаријанац”. Света писма нас подсећају да су неправедне околности део смртничког живота, „[Бог] даје дажд и праведнима и неправеднима”.
Стварност је таква да су перипетије у смртничком животу понекад опаке, али због Спаситеља, обећања вечности засењују чак и најтамнија земаљска искушења. Вечна перспектива све мења онда када схватимо: „све ће то теби искуство пружити и биће за добро твоjе.”
Старешина Нил А. Максвел даје свој увид у то : „Како ви и ја заиста можемо да очекујемо да ћемо наивно клизити кроз живот, говорећи: ‘Господе, пружи ми искуство, али не тугу, патњу, бол, издају а и да не будем напуштен. Одвоји од мене, Господе, сва ова искуства која су Те учинила оним што јеси! Онда ме пусти да дођем и боравим са Тобом и потпуно уживам у Твојој радости ’”!
Морамо своје мисли чврсто усредсредити на наш истински идентитет и Божји план за нас, да нас не би тешкоће смртничке „тачке” заслепиле и помериле из свог колосека. Као што је старешина Џон Х. Гроберг рекао: „Постоји веза између неба и земље. Проналажење те везе даје значење свему, укључујући и смрт. Недостатак чини да све буде безначајно, укључујући живот”.
Поседовање вечне перспективе помаже нам да препознамо оно што је заиста важно. Било би мудро да размислимо о томе да са собом када умремо можемо понети само три ствари: наше односе, наше знање, и наш карактер. Било би веома кратковидо усредсредити се на нешто небитно науштрб битног, а то је управо оно што већина света ради. Јов је изјавио: „Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб”
Апостол Павле је посведочио о обећањима вечности. „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.” Било би безумно заменити тако предивне благослове са такорећи „чорбуљаком“. Оно што је најважније никада не треба да буде у милости онога што је мање важно! Када нам надолазе животни изазови, моја молитва је да видимо тачку пролазности смртничког живота и имамо шири поглед: препознајући свој вечни идентитет, сврху нашег смртничког путовања, и наду у величанствену вечну судбину која чека верне.