Сваке године док славимо Божић, почињемо да размишљамо о поклонима. Неки са радосним ишчекивањем гледају шта могу дати и како би могли некога изненадити. За друге се ова годишња традиција више уклапа у категорију стресних вежби. У нашој породици моја супруга у свом ДНК поседује радост давања, док сам ја тај који обично тешко проналази нешто што је смислено и вредно. Размишљао сам зашто је то тако. Иако постоји много фактора који доприносе, укључујући различите личности и склоности, нудим вам један показатељ који би могао помоћи свима нама да схватимо када је поклон значајан и за даваоца и за примаоца.
Спаситељ је поучавао: „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји...”. Јован је записао: „Јер Богу тако омиље свет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни.” Знамо да је највећи и најдрагоценији дар икада био дар Помирења Исуса Христа који су дали и Отац и Син. Због њиховог дара, смрт нема жаоку, а гроб нема победу. Због Христовог Помирења, откупљење, вечно спасење и узвишење доступни су читавом човечанству – управо свима који желе.
Ови дарови нас привлаче због њихове вечне личне вредности. Ипак, сазнање да су дати из чисте, божанске љубави је потпуно незамисливо. Размислите о овом: Спаситељ те толико воли да је заиста дао свој живот за тебе. Твој Небески Отац те толико воли да је драговољно дао свог Јединородног Сина за тебе. Кад почнемо да схватамо ове моћне истине, та иста љубав испуниће наша срца тако да ћемо са дубоком захвалношћу пожелети да певамо:
Сав задивљен љубављу Исус што пружа ми, и збуњен на потпуну милост што нуди ми. Ја дрхтим кад знам да за мене би разапет. Да за мене грешника проли крв и умре. О, то је предивно да за ме брине Он и за ме умре Он! О, то је предивно, за ме умре Он!
Знајући колико сам понекад неозбиљан, бунтован и поносан, чудим се што ми Бог ипак пружа такву милост, љубав и оданост. Како онда могу да Му изразим своју захвалност?
Пре свега, свесно прихватимо дар: „Јер каква је корист човеку ако му је дар подарен, а он га не прими? Гле, он се не радује ономе што му је дато, нити се радује ономе ко је дародавац.” Примамо дар и грлимо даваоца показујући своју захвалност изражавањем радост и љубави. „Да имате љубав као што ја имадох к вама”, Спаситељ је заповедио; и „Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.”
Друго, хајде да учимо од нашег Спаситеља. Наша радост због Његовог несхватљивог дара ће се умножити док је делимо с љубављу и саосећањем. Кад служимо другима, заиста делимо поруку Христа, који је рекао: „Кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.”
Моја молитва у ово време Божића је да се молимо са правом намером да нам Господ у наредним недељама и месецима пошаље прилике да волимо више, да делимо више и да позовемо више наше браће и сестара да приме највећи и најдрагоценији дар нашег Спаситеља. Његов дар ће нас заиста испунити изузетно великом радошћу, јер је пожељан, како би нас усрећио.