Нова епидемија: Кршење верских слобода

    slika

    Верска слобода је више него само нечије право да верује у оно што жели. То је слобода говора и деловања у складу са вашим суштинским уверењима. Верска слобода штити право сваке особе на та уверења и изражава их без прогона, кажњавања или ускраћивања једнаких права. Такође осигурава да људи могу да изаберу своју религију, мењају религију или уопште не припадају религији ако тако желе. 

    Ово право се све више напада, доводи у питање и ограничава. Старешина Роналд А. Разбенд, из Већа дванаесторице апостола Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, говорио је о овој теми на скупу студената Универзитета Бригам Јанг. Рекао је: „Наше друштво је постало толико заслепљено настојањем отклањања погрешне дискриминације једне класе људи да сада прети опасност од стварања још једне класе жртава: људи вере, попут вас и мене.ˮ 

    Он наставља да објашњава примере верских школа које се преиспитују због захтевања моралног кодекса. Директори великих компанија се маргинализују или приморавају на оставке јер њихова верска уверења више нису политички прихватљива, а предузећа се затварају или гасе само зато што изражавају своја уверења. 

    Важно је приметити ову промену, јер већа толеранције према различитим животним стиловима довела је до тога да се верски начин живота доводи у питање, угрожава и избацује из разговора. 

    Члан 18 Универзалне декларације о правима човека:  „Свако има право на слободу мисли, савести и вере; ово право укључује слободу промене вере или убеђења, и слободу да човек, било сам или у заједници с другима, јавно или приватно, испољава своју веру или убеђење путем подучавања, упражњавања вере, вршења верске службе и обреда.”  

    Слично томе, 11. чланак вере Цркве Исуса Христа светаца последњих дана гласи: „Полажемо право на повластицу да се клањамо Свемогућем Богу онако како нам сопствена савест налаже, и дозвољавамо свима да имају исту ту повластицу; нека се клањају како, где, или чему желе.ˮ

    Верска слобода није битна само за чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, већ је та слобода неопходна за упражњавање свих религија. Пророк Џозеф Смит је рекао: „Спреман сам да умрем у одбрани права презбитеријанца, баптисте или доброг човека било које друге вероисповести; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би римокатоличку или било коју другу вероисповест која је можда  непопуларна и сувише слаба да се сама брани.ˮ 

    Међутим, Црква Исуса Христа светаца посљедњих дана је изјавила да „верска слобода није апсолутна. Ограничења за верске активности су прикладна тамо где је то неопходно да би се заштитили важни интереси, као што су живот, имовина, здравље или безбедност других. Али таква ограничења треба да буду заиста неопходна, а не изговор за ускраћивање верске слободе.” https://www.churchofjesuschrist.org/study/manual/gospel-topics/religious-freedom?lang=eng

    Јасно је да је верска слобода важна за друштво. Друштва напредују када постоји верска слобода. To je снажно повезано са мање сиромаштва, бољим јавним здрављем, већим правима за жене и мањине, мањом неједнакошћу прихода и економског раста (видети на линку: https://religiousfreedomandbusiness.org/religious-freedom-business). Свима је потребна верска слобода, без обзира на вероисповест.