Након свог васкрсења, Спаситељ је посетио своје апостоле и поучaвао их. Четрдесет дана им се указивао и поучавао их о царству Божјем. Сигурно да су провели чудесно време заједно. За то време, такође им је рекао да не треба да напуштају Јерусалим него да чекају док не буду даривани моћу са висина. Обећао им је да ће ускоро бити крштени Светим Духом. У каквој неизвесноси их је оставио! Мора да су се веома радовали догађају који је ускоро требало да се деси.
Након што је Исус благословио групу и отишао, апостоли су се са великом радошћу вратили у Јерусалим и провели доста времена чекајући у храму. Одличан начин да се духовно припреме за предстојеће крштење Светим Духом и догађаје који су уследили.
Апостоли су само морали да сачекају до јеврејског празника захвалности, који се зове Педесетница, 50 дана после Пасхе. Док су били окупљени, зачуо се звук попут снажног ветра, који је испунио дом. „И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих”. Сви су били испуњени Светим Духом и почели су да говоре језицима.
Ово изливање Светог Духа било је духовни почетак за прве свеце. Убрзо након тога многе душе су се крстиле, а апостоли су чинили чуда. Нови свеци су живели складно једни сa другима, помажући онима у потреби, и често су одлазили у храм.
Много пута у историји обновљене цркве видели смо изливање Светог Духа, који је јачао свеце. Најузвишеније је било што су многи чланови имали дивна духовна искуства у вези са посвећењем храмова. Најпознатије и јединствено изливање духа догодило се 1836. када је посвећен храм у Киртланду. Пре тог посвећења, чланови су поднели велике жртве прилагањем времена и новца за помоћ у изградњи овог посебног првог храма, који и даље постоји. Свеци су такође замољени да се духовно припреме пре посвећења.
Имао сам задовољство да присуствујем посвећењу храма у Копенхагену 2004. године. Пре посвећења сам заједно са многим члановима био укључен у све практичне ствари у вези са даном отворених врата за хиљаде посетилаца. Све припреме и узвишена искуства са посетиоцима пре посвећења, учинили су само посвећење посебним догађајем, који је утицао на чланове и мотивисао их да често долазе у храм да служе и осећају духа.
Након искуства испуњености Светим Духом, уобичајен исход је често јављање жеље да се поново посветимо животу ближе Господу. Такође би могла следити јача посвећеност и мотивација да чинимо добро и помажемо другима. Можда чак и већа љубав и стрпљење према другима.
На срећу, није потребно чекати велике догађаје попут посвећења храма, посете апостола, посебне конференције итд, пре него што осетите присуство или изливање Светог Духа и осетите се препорођено. Моје лично искуство је да сваке недеље могу да осетим нови духовни почетак на црквеним састанцима и током причести, када седмицу проведем у проучавању Светих писама – често заједно са приручником Хајде за мном – и служењу другима.
Имам велику срећу што живим близу храма, и одлазак тамо подсећа ме на саму сврху живота и дај перспективу. Можда немам искуства каква су имали свеци на посвећењу у Киртланду, али посебан дух присутан у храму такође ми помаже да будем духовно пријемчивији да осетим присуство Светог Духа – баш као и древни свеци пре дана Педесетнице.