Семинари, широм света, приближавају младе Исусу Христу. Семинар се односи на програме религијске едукације за младе Цркве Исуса Христа светаца последњих дана узраста од 14 до 18 год. Стотине хиљада младих широм света морало је да се прилагоди начинима присуствовања семинарима због ограничења због Ковид 19. Убрзо је постало неопходно да учитељи и вође осмисле друге начине поучавања и интеракције са својим полазницима ван традиционалних оквира. Већина часова се одржава рано ујутру, пре почетка редовних школских активности. Ово је жртва коју су млади људи вољни да поднесу док траже веће знање о Исусу Христу и Његовом Јеванђељу.
Присуствовање семинару захтева жртву, али млади широм света сматрају да је учествовање у семинару вредно сваког труда. А они који учествују имају нешто заједничко: њихово искуство са семинара приближава их Спаситељу и нашем Небеском Оцу.
Сестра Шармеин Андерсон, пуновремена мисионарка која служи у Франкфурту, у Немачкој, била је учитељица јутарњег семинара са својим супругом, старешином Раселом Андерсеном када је Европа била погођена пандемијом. „Поучавали смо групу од 16 полазника из Интернационалне школе у Франкфурту у 7 ујутру, три дана у недељи, као и у четвртак увече. Половином марта, када су услед Ковид-19 забрањена окупљања у великим групама у Немачкој, било је време да се нешто промени. Сада поучавамо комбиновани разред од 30 полазника који је укључио и оне из европске школе. Користимо различите начине поучавања да бисмо полазницима задржали пажњу, што може бити изазовно у рано јутро”.
„Када су се полазници половином маја вратили у школу, прешли смо са поучавања преко Зума на додељивање дневних задатака за читање, са одговорима на питања како би добили похвалу за присуство тог дана”, наставила је сестра Андерсон. Једна породица је изјавила да су ови свакодневни задаци постали породична прилика за проучавање која их је зближила као породицу.
Један 16 годишњи полазник Андерсенових, Бронте Пач, је рекао: „У почетку је било врло чудно, али је испало како треба. Лоша страна је била што нисам био са својим пријатељима а ни дискусија на часу није ми ишла најбоље. Али је било лепо спавати дуже и [бити] у удобности свог дома. Било је лепо и имати своја лична Света писма код себе. Обично бих користио свој телефон, тако да нисам морао да носим своја Света писма са собом током дана”.
Неколицина родитеља је поучавала неколико дана недељно што је помогло полазницима да осете промену. Гретел Пач, Бронтејева мајка, поучавала је једном приликом и рекла је да је по њеном мишљењу коришћење Зума за часове заиста вредело. „Полазници су, такође, били добри такмичари за време својих Зум часова. Дискусија на часу није текла тако лако, и морала сам да будем креативна да бих их подстакла да више учествују. На пример, слала сам путем заједничког чета списак питања унапред. Већина полазника би одговорила, а њихови одговори су пружали неке нове идеје које смо могли заједно размотрити”.
Лили Дејвидсон, присуствујући заједничком часу са осморо полазника, управо је завршила свој четворогодишњи семинар у Лидсу, у Енглеској. Њени онлајн часови почели су половином априла у 9 и 30 ујутру а затим су због школских обавеза промењени на 4 и 30 поподне. Флексибилност је једна од предности држања часова преко Зума. „Иако је формат био сличан, заиста ми је недостајала лична интеракција. Као окосница светаца, имамо прилику да се дружимо и имамо тај осећај заједништва”.
Као један од два полазника који су ове године завршили свој семинар, Лили је била замољена да говори на својој завршној Зум церемонији. Њен говор се базирао на њеном омиљеном стиху, који каже, Имајте ме на уму непрестано; не сумњајте, не бојте се. (Учење и завети 6:36.) „ Основно што добијам из овог стиха је свеприсутна утеха, бескрајна љубав и бесконачна мудрост које нас чекају када у СВАКОЈ мисли ‘Гледамо у’ Њега – нашег Небеског Оца, и Спаситеља Исуса Христа. Заиста волим то, СВАКОЈ мисли“.
„Имали смо скоро стопроцентно учешће на часу онлајн, што је био позитиван исход. Научио сам да било да су састанци лично или онлајн, однос какав имам према проучавању је оно што из њега добијам. Када сам посвећенији и усредсређенији, могу боље разумети оно о чему се поучавало”.
Џејн Леонард, једна од Лилиних учитељица, поучава на семинару већ шест година. „Наш циљ као учитеља је да будемо њихови пријатељи, поред тога што смо им учитељи. Ми се истински бринемо о њима, њиховим циљевима и тежњама. Пошаљемо им поруку када су одсутни да им покажемо шта су пропустили. Имали смо групу са својим полазницима и њиховим родитељима на Фејсбук месенџеру чак и пре него што смо били приморани да се због ограничења због Ковид-19 састајемо онлајн. Користили смо ту групу да бисмо поставили задатке за читање као и цитате и видео записе који се односе на лекцију. Присуство родитеља је помогло у учењу”.
„Постоје три моћне ствари које семинар може да учини. Прво, спаја младе људе који деле исте вредности. Млади воле да су заједно са онима који су њихове вере и који воле Света писма. Друго, спаја младе са учитељем који има сведочанство, и могу осетити снагу тог сведочанства када се подели. Треће, семинар уводи младе људе у Света писма” (Henry B. Eyring, ”A Discussion on Scripture Study,” Ensign, July 2005, 25).