„И гле, говорим вам ово да се мудрости можете научити, да можете научити да када сте у служби ближњему своме само сте Богу у служби” (Moсија 2:17).
Широм света су људи трпели велике губитке током пандемије. Верни чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана нису изузетак. Недостатак дружења је један од великих губитака. Социјално дистанцирање је у супротности са могућношћу да се пријатељи, породица и комшије виђају често као раније. Ова чињеница штети члановима, и младима и старима. У потразии за решењем, почео је пројекат повезивања.
Кендис Мекалистер је председница Потпорног друштва [женска организација] у заједници младих пунолетних особа у Лондону, у Великој Британији. Усред пандемије, она и група жена су се организовале да пронађу решење за своју ситуацију у изолацији. Изјавила је: „Лондон је очито град усамљених… јако је тешко повезати се”. Кендис је разговарала са својим локалним бискупом о томе како повезивање са различитим генерацијама може бити изазовно за младу пунолетну особу. Старије жене из области су се, такође, мучиле са усамљеношћу током пандемије. Препознала је да је најбољи начин да помогне, да их окупи виртуелно, преко пројекта Повезивање генерација.
Као део иницијативе, британска организација жена је успоставила комуникацију и контакт са старијим женама у својој области. Свака млада пунолетна жена која је желела да учествује позвана је на комуникацију са једном старијом женом или удовицом. Путем телефонских позива, чланови сваког пара су откривали детаље из живота једни других и пронашли друштво у јединственој ситуацији.
Учесница Мартис Веб имала је прилику да се упозна са две жене, Мери Вудс и Маргарет Кенам, које су одрасле и придружеле се Цркви заједно. Оне су постале доживотне пријатељице и биле су током пандемије укућанке са Мерином мамом. Мартис се спријатељила са њима за време пројекта Повезивање генерација, и са својим супругом, вођом у заједници, могла је да се са њима сусреће лично, након ублажавања ограничења закључавања. Рекла је: „Наше служење донело је потпуну радост, док смо размишљали о ономе шта су нам ове две [жене] пружиле. Оклевам да кажем да је ово било ‘служење’ јер смо ми били уживаоци њихове христолике љубави.”
Овај пројекат зближио је жене са различитим животним искуствима да више уче једне о другима. Кендис Мекалистер је рекла: „Све што можете пружити само ће се умножити. Никада не знате шта то људима значи.” Служењем једна другој, свака жена стекла је неочекивану и бружну виртуелну пријатељицу.