Последњих година многи људи су расељени услед рата, прогона или природних катастрофа. Често су присиљени да изненада напусте своје домове, без времена и начина да узму своје ствари.
Улазак у другу земљу без уточишта и често без пара је застрашујуће, усамљеничко искуство. По речима Кента Милера, волонтера Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, у Friendship Centre Пекам (југоисточни Лондон), „две ствари које су им најпотребније, осим посла, су искрено пријатељство и знање енглеског језика”.
Савремена Света писма нас упозоравају: „Помажи слабима, подижи руке обешене, и јачај колена нејака.” (Учење и завети 81:5). Friendship Centres, које организује добротворна организација Latter-day Saint Charities, хуманитарна рука Цркве, нуде избеглицама место за упознавање нових пријатеља, рад на интеграцији, учење нових вештина и стицање осећаја припадности заједници. Удружујући се са другим добротворним организацијама, локалним властима и невладиним агенцијама помажу у задовољавању потреба многих избеглица и имиграната који улазе у Европу.
Први од њих отворен је у фебруару 2018. године у Атини, у Грчкој. Часови су се одржавали на грчком, енглеском, у кувању, уметности и музици, заједно са поучавањем вештина оснаживања.
У сарадњи са Епископалном црквом, римски Friendship Centre отворен је у мају 2018. године, опслужујући 25 избеглица недељно. До марта 2019. имали су скоро 500 учесника недељно. На располагању су били часови италијанског, енглеског и француског језика, као и стицање животних вештина и обука за проналажење посла.
У центрима су радили локални и међународни волонтери. У понуди је било и правно саветовање и помоћ око докумената.
Центри су отворени и у Пекаму и Вемблију (западни Лондон), у Енглеској. На располагању су били курсеви на енглеском језику English Connect (EC), основна обука рада на рачунарима, обука за посао и савети за запошљавање. Поучавање за децу школског узраста одржавало се једном недељно.
Центри су затворени почетком прошле године због пандемије Ковид. Волонтери центара у Великој Британији сада из својих домова одржавају онлајн часове. Укључени су полазници из целог света. Нелсон Хејфен, који је надгледао Вембли центар, видео је како постају „пријатељи једни са другима и својим инструкторима док сви заједно уче”.
Пеги Пауел, инструктор у Пекам центру, размишљала је о томе како да помогне Кетрин да научи и поставља циљеве у каријери. Било јој је драго кад је видела да је Кетрин започела посао као привремена асистенткиња у поучавању. „Када је започела наш курс за ЕС, две године је радила у Енглеској као чистачица.”
У Јаковљевој посланици 1:27 читамо: „Вера чиста и без мане… јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањена од света.” Суштина ових центара је промена живота избеглица путем истинске службе. Промењени животи волонтера су последица тог служења. Гејлин Бикмор, још једна инструкторка, рекла је: „Поучавање овде ме је благословило на више начина него што могу да опишем.”