Све што имам резултат је мог обраћења Исусу Христу. Ја сам супруга и мајка у породици са троје деце, а ускоро ћемо добити и четврто дете. Света писма кажу: 'Јер где је благо твоје, тамо ће бити и срце твоје.' (3 Нефи 13:21)
Моја породица је моје благо и највећи благослов од Господа. Као Американка која живи у иностранству, понекад погледам моју америчко-словеначку породицу, мог оданог мужа, нашу дивну девојчицу и мој растући стомак, и питам се како сам уопште била толико благословена?
Пре десет година одлучила сам да служим мисију за мог Спаситеља и поделим с другима љубав коју Он нама пружа. Опростила сам се од моје породице код куће, када сам отпутовала на други крај света како бих осамнаест месеци подучавала Христову истину и љубав. Господ ме је послао у једну дивну земљу врло близу земље у којој сада живим. Док сам настојала да будем одана мисионарка за мог Спаситеља у Хрватској, мој будући драги, Митја, настојао је исто тако да буде Христов ученик, одлучивши да се крсти у Господиновој цркви, удаљеној само 140 километара, у лепој земљи Словенији. Иако нисмо знали једно за друго, јасно је да смо обоје били припремани на то да нам се једног дана укрсте путеви.
Неколико година касније, након што сам дипломирала на Универзитету Јута у Солт Лејк Ситију, одлучила сам да се вратим у овај предиван кутак света и посетим оне које сам подучавала. Три недеље сам обилазила земљу у којој сам служила мисију, а затим сам ушла у аутбус у Загребу, где сам се придружила локалним члановима цркве на њиховом годишњем путовању у храм. Аутобус је ишао до Франкфурта у Немачкој, где се налази Дом Господњи, нама најближи храм. Сместивши се у аутобус који је прво кренуо да покупи чланове Цркве из Словеније, нисам могла ни замислити ко ме тамо чека. Безброј пута сам у свом животу певала речи дечје песме о храму и радости склапања брака унутар његових зидина. Нисам ни слутила да ће храм бити место на коме ћу мом драгом први пут рећи „Здраво“.
Сусрет с мојим Митјом био је милостив дар Небеског Оца као и исход наших појединачних одлука. Нико ме није терао да идем, ни да будем достојна да се придружим тако дивном скупу светаца, и нико није терао мог супруга да буде достојан да се придружи том истом скупу. То је нешто што сам одувек веома ценила. Властити избори и преданост Христу пружили су нам прилику да се упознамо. Целог живота сам сањала о оном правом с ким ћу се једног дана венчати. Хтела сам праведног човека који ме воли, али који пре свега воли Господа. Хтела сам некога ко ће ме насмејати и због кога ће ми срце затреперити. Само сам неколико дана провела у храму са Митјом и новим пријатељима, али када сам наставила путовање, а затим на повратку у Сједињене Државе, никада нисам заборавила како сам се због Митје заиста смешила и како ми је због њега срце заиста треперило.
Дивила сам се Митјиној одлуци да посети Храм, да буде близу Господа и да прихвати Његово вођство. После две године и после већег животног искуства које нас је научило да на прво место ставимо Господа, нашли смо се питајући једно друго, себе и Господина, да ли имамо Његов благослов да будемо заједно. После само неколико месеци, донели смо одлуку да се вратимо у храм, овог пута у Дом Господњи у Берну, Швајцарска, где бисмо се могли венчати и запечатити за вечност. Чула сам једну изреку: „Права љубав нема срећан крај, зато што нема краја правој љубави.” Такву нам је љубав Господ наменио – да уживамо и негујемо вечну љубав.
Већ смо четири године у браку, благословени смо дивном ћерком блиставих очију и у новембру очекујемо нашег драгог сина. Како сам била тако благословена? Размишљам о томе како је мој живот завршио овде у Словенији са овим дивним душама? Понекад не могу а да не помислим као је све почело због моје одлуке да служим мисију, али, заправо, почело је много раније. Све оно чему су ме мајка и отац учили код куће, примери других, тренуци у детињству и младости у којима сам осетила у души шапутање духа о истини и доброти, све то је допринело да постанем осаба која је изабрала да служи мисију, што ми је помогло да се приближим за корак Спаситељу, а тиме да будем за корак ближе и мом драгом.
Ми нисмо савршена породица, али тежимо да будемо достојни. Настојимо да живимо онако како би Спаситељ хтео да живимо. Искушења нас подсећају да будемо понизни пред Спаситељем а радост ме подсећа на то колико нас је Он благословио. Заиста сам захвална што су ме учили о породици какву Господ жели да створимо – вечну породицу пуну љубави, саосећања, праштања, стрпљивости и смеха. Знам да ме је Господ благословио породицом много лепшом него што сам то икада могла и сањати, а такође знам да само уз Његов благослов могу знати како да одржавам и негујем односе између ових драгих душа с којима сам заувек запечаћена.
Као породица, ми знамо да нас је спојила појединачна посвећеност Христу, и та посвећеност помоћи ће нам да будемо заувек успешни и радосни у заједничком животу. Надам се да ћемо учити своју децу да воле и верују у ону исту истину и светло о којима су ме учили родитељи у нашем дому, о сновима који се остварују, о вољеним вечним породицама. Лепота вечних породица јесте у томе што смо ми носиоци истине како бисмо благословили генерације пре и после нас.
Док подижемо чланове породице, учићемо их речима и истинитости речи које сам певала као девојчица:
Ја желим једног дана
У свети ући храм
С Оцем савез склопити
И бити послушна
Јер храм је свето место
Где се заједно печатимо
Као Божје дете, ову истину сам научила:
Породица је вечна.
Вечно сам захвална Оцу на Небу што ми је показао драгоцену прилику и свети начин да је остварим. Све што имам јесте заправо благослов мог обраћења и моје посвећености Спаситељу Исусу Христу.