Када је Исус једном исцелио слепог човека, „пљуну на земљу и начини као од пљувачке и помаза калом очи слепоме. И рече: Иди умиј се у бањи силоамској. … Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.”[1]
Овај поступак ми је увек привлачио пажњу. Понекад су Његове речи или чудесан додир Његове заштитничке руке били довољни да верници буду исцељени. Али је овом приликом направио глину од земље и своје пљувачке, затим је овим лековитим мелемом помазао очи понизног и верног слепог човека, који је, умивши очи, први пут у свом дотадашњем мрачном животу могао да гледа.
Из овог милостивог догађаја можемо нешто научити. Његов део (пљувачка) и наш (тло) заједно производе лековито блато које помаже другима да стекну духовну визију свог живота која ће их променити набоље. Заједно са Господом, ми смо део тог блата, и омогућавамо Његовој деци да виде онако како их Господ види.
У причи, Исус је питао: „Верујеш ли ти Сина Божијег?”[2]. Овај нови човек, са новим могућностима у животу, одговорио је: „Верујем Господе! И поклони Му се.”[3]
Не знамо, али је врло вероватно да се живот овог човека потпуно променио када је стекао физички и духовни вид, и посветио је свој живот слеђењу примера Господа Исуса Христа у служби својим ближњима.
Карактеристично је за понизне ученике Исуса Христа да благослове које су примили не задржавају за себе, него да их деле са свима онима који су вољни да их слушају и приме. Они су особе које желе да чине добро и деле Спаситељеву љубав коју примају из руку свог Учитеља.
Једног кишног дана моја вољена супруга Елиса, наша ћерка Беатриз и ја били смо у нашим колима, крећући се аутопутем, када смо угледали малу и слабашну старију жену како хода крај пута. Јака киша је натопила њену танку одећу. Ишли смо пребрзо да бисмо стали, али смо се само погледали и окренули ауто што смо брже могли. Када смо се вратили до жене, зауставили смо ауто, и моја драга супруга је притрчала да помогне јадној жени док сам ја звао полицију. Сместили смо је у наш ауто, осушили је и умотали у топло ћебе. Обећали смо јој заштиту и сигурност. Остали смо са њом све док није стигла полицијска патрола и, након неколико питања, полицајци су је одвели да се побрину за њу. Изразили су захвалност за оно што смо учинили за ову добру жену, која је тужног лица ходала опасним местом.
Када смо наставили пут, били смо захвални Господу што нам је омогућио да будемо Његове руке и да са овом усамљеном женом поделимо бригу и доброту коју нам Он свакодневно пружа.
Када ми чинимо свој део, Господ чини свој. Он нас оплемењује и уздиже до неслућених духовних висина. Када склопимо свете завете са Небеским Оцем, Он нас везује на посебан начин да би нам омогућио приступ моћи помирења Исуса Христа. „Наш Отац жели дубљи однос са свим својим синовима и ћеркама, али је избор на нама. Када изаберемо да Му се приближимо преко заветног односа, то Му омогућава да нам се још више приближи и потпуније нас благослови.”[4]
Моја молба и позив су да ми будемо оно тло којим је Он исцељивао. Сведочим да је Исус Христ велики Исцелитељ наших душа. Нека наш део увек буде сједињен са Његовим, да бисмо постали једно са Њим и „[били] попут Њега”.[5]
У име Исуса Христа, амен.
[1] Јован 9:6–7.
[2] Joван 9:35.
[3] Joван 9:37.
[4] „Обуците се у Господа Исуса Христа”, Џ. Анет Денис, аптилска генерална конференција, 2024.
[5] Moрони 7:48.