Читао сам одломке из Мормонове књиге који много пута и са великим одушевљењем говоре о Алми код Мормонових вода. Алма на посебан начин позива оне који су се окупили код Мормонових вода да се крсте.(1 ) Један стих гласи: „И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена један другом, да могу бити лака. …”(2 ) За мене је то увек значило да ми као чланови Цркве Исуса Христа помажемо у олакшавању бремена других. Касније, у књизи Мосијиној, народ Алмин пао је у ламанско ропство и био је тешко мучен од стране Амулонаца, толико да су преклињали Господа за помоћ.(3) Господ је одговорио на њихове молитве и учинио њихова бремена лакшим.(4)
За мене је ово увек био изванредан део приче о народу Алмином. У Јеванђељу по Матеју читамо: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.”(5)
Одувек сам знао теоријски да Господ може олакшати бреме свог народа, и видео сам то у пракси, када су чланови цркве помагали и стајали једни уз друге.
Али када је након пет година болести моја супруга преминула од рака пре две године, доживео сам најмрачније дане и најтужније сате мог живота до тог тренутка. У тим сатима и данима, чланови моје породице и Цркве стајали су уз мене и подржали ме. Захвалан сам свима њима. Да бих избегао да будем сам код куће, користио сам скоро сваки слободни сат за црквену службу. То је добро функционисало неко време, све до једне недеље увече, када сам се вратио кући са задужења председавања конференцијом кочића.
Те ноћи сам био преплављен тугом због губитка моје вољене жене, са којом сам био у браку много година. Такође ме је прогањао страх од будућности, самоће и дубоке туге и депресије. 48 сати нисам могао ни да радим, ни да једем, нити излазим из куће, или радим било шта друго. Тада, када је постало неподношљиво, сетио сам се Павлових речи: „Али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети”,(6) а такође ми је на ум пао и стих из Матеја.(5 ) У свом очају осетио сам да сам управо на тој тачки и да ми је потребна помоћ. Зато сам клекнуо и изговорио молитву, молећи се да моје бреме буде лакше, а затим сам изговорио другу молитву, молећи се да кроз помирење Исуса Христа моје бреме спадне са мене, тако да могу да наставим са својим животом. После те друге молитве осетио сам велики мир који ме је преплавио. Тама, туга и бол који су ме окруживали нестали су. Уместо таме, моја непосредна околина била је обасјана јарким светлом, а бреме ми је спало са рамена. Неколико тренутака касније био сам у стању да испуњавам своје нормалне дужности и задатке и то сам чинио са молитвом захвалности у срцу. Након што сам целог живота доживљавао и гледао како помирење Исуса Христа чисти људе од греха и тиме их исцељује, коначно сам и сам могао да искусим да је Његово обећање да ће наша бремена учинити лакима још један вид Спаситељеве помирбене моћи. Он не само да је патио за грехе света, већ је и носио наша бремена и бол и нашу патњу.(7)
Стога, сведочим да знам да је моћ помирења нашег Господа стварна, и да може да исцели и растерети и донесе мир свакоме од нас. „Ако сте усамљени, молим вас знајте да можете наћи утеху. Ако сте обесхрабрени, молим вас знајте да можете наћи наду. Ако сте сиромашни духом, молим вас знајте да можете бити ојачани. Ако осећате да сте сломљени, молим вас знајте да можете бити обновљени.”(7)
1 Мосија 18:8–14
2 Мосија 8:8
3 Moсија 24:12–13.
4 Moсија 24:14.
5 Матеј 11:28–29
6 1. Коринћанима 10:13
7 Broken Things to Mend, Jeffrey R. Holland