У Великој Британији 6. априла почиње нова пореска година. Стога, будући да сам пензионисани финансијски консултант, тај датум за мене има више од духовног значаја. Сјећам се припреме потребне за смањење пореских обавеза клијената и бриге о томе да њихови послови буду спремни за нову пореску годину. То је процес који траје током цијеле године и захтијева концентрисан напор и припрему.
На исти начин, материјална самосталност захтијева припрему и није једнократан процес. Кад бисмо само за њу могли да се потрудимо један дан годишње, а онда да је заборавимо до сљедећег пута!
Не може тако! Материјална самосталност, способност да се бринемо о себи, својим породицама и другима представља доживотан труд. Захтијева напоран рад, молитву, проучавање и медитацију. Захтијева одлучност, а вјероватно прије свега вјеру и самоконтролу.
У овом чланку ћу говорити о личним финансијама, једном аспекту материјалне самосталности.
Речено нам је:„Будете ли приправни, бојати се нећете.”[1] Вјера долази од слушања наших вођа и повјерења у њихов надахнут суд. Њихов савјет је, на примјер, да избјегавамо дугове (или да их брзо враћамо) тако што ћемо живјети у складу са својим могућностима, да плаћамо десетину и посне приносе, како би Господ могао да нам отвори уставе небеске.[2]
Савјетовао сам многе чланове са финансијским потешкоћама. То је помало налик држању дијете. Људи крену одлучно, али одустану веома брзо не дајући јој прилику. Мало њих је примјењивало научена начела довољно дуго да би им омогућили да функционишу. „Тешке нам речи објави, више него што можемо поднети.”[3]
Клијент једне мале компаније је пословао веома добро, али је директор, упркос мом савјету, купио „бмв“ од 70 хиљада фунти. На крају крајева, и његов комшија је имао један такав! Рекао сам му да ће врло брзо узети ауто здраво за готово и бити много сиромашнији због њега. Назвао ме је убрзо после тога.
„Био си у праву, Крисе“, рекао ми је, „то је само комад метала и сад не можемо да платимо дугове овог мјесеца“.
Компанија је пропала, а трагедија је била у томе што то није морало да се деси.
Трудимо се да одржимо имиџ купујући у складу са мишљењем које други људи имају о нама! Ја то зовем „куповина за друге људе“. Охолост, его излети, назовите то како хоћете, могу имати трагичне посљедице.
Упоредите ту причу са „Грозним Ником“ из Португала, који је дошао у Енглеску у потрази за послом. Био је у својим двадесетим годинама и ожењен. Осигурао сам му његову прву хипотеку. Напорно је радио, али група његових вршњака га је сматрала шкртом особом, укратко грозном. Никада није извео своју жену нити ишао на одмор или куповао поклоне. Само је радио, радио и радио.
У року од неколико година, исплатио је своју хипотеку и уштедео довољно новца да се врати у Португал, сагради породичну кућу и два апартмана која је издавао. Посљедње што сам чуо о Нику је да је започео још један посао. „Грозни Ник“ није био грозан! Имао је визију, поставио је циљеве и жртвовао се за сигурност своје породице. Куповао је само оно што му је било потребно; његове жеље су морале да сачекају.
Шта је са нама? Да ли „купујемо за друге људе“? Или смо довољно стрпљиви да чекамо и не задужујемо се осим за најважније - могуће образовање, кућу и скроман ауто - па чак и тада да их исплатимо брзо. Треба да плаћамо десетину и посне приносе. Сведочим вам да су Господњи благослови стварни и напредоваћемо ако будемо послушни. Знам то из личног искуства.[4]
Ако смо једном ногом закорачили у материјалне ствари које не можемо приуштити, брзо је повуцимо. Кредите треба узимати само за поменуте најважније ствари чак и ако би ваш кауч требало да се замијени! Одлучите шта желите, поставите циљеве и планирајте како да испуните своје жеље прављењем буџета. Молите се и радите на томе. То је саставни дио успјеха.
[1] УИЗ 38:10
[2] Maлахија 3:10
[3] 1. Нефи 16:1