Једна од мање познатих прича из Библије говори о томе како је Исус одредио седамдесеторицу својих следбеника да служе и проповедају. У службеништву Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, „Седамдесеторица” је служба изведена из овог записа. Усред пандемије, Данац и Француз недавно позвани на овај положај проналазе начине да просветљују друге и помажу им.
„Ако дате делић себе, ваша љубав и брига ће надахнути и охрабрити друге”, каже старешина Франк А. Познански, чији је позив најављен током глобалног виртуелног окупљања протеклог априла. „Старешина” је верска титула која се додељује мисионарима и црквеним вођама на вишим положајима.
Пореклом из Анжера у западној Француској, старешина Познански је један од двојице нових чланова Седамдесеторице у Европској области – административној целини Цркве која се протеже северно до нордијских земаља и јужно до Шпаније и Зеленортских острва. Још један, старешина Ерик Бернсков, долази из Јилингеа, 40 километара западно од Копенхагена.
Обојица су позвани да буду чланови Седамдесеторице у области. За разлику од Врховних власти Седамдесеторице, они живе код својих кућа, пружају вођство додељеним јединицама у тој области и настављају да раде у својим професијама, служећи као волонтери.
Допринос Цркви и друштвеној заједници је увек било нешто што им је блиско срцу. „Баш пре пандемије КОВИД-19, моја супруга и ја почели смо да служимо доручак бескућницима једном недељно у 6 ујутру, присетио се старешина Познански. „Прилика за служење људима, онима у потреби и сиромашнима, увек је благослов.” Он и супруга Вероника су родитељи петоро деце и бака и дека деветоро унучади.
Када је наступила пандемија и присуствовање служби у црквеним састајалиштима није било могуће, старешина Бернсков и његова супруга Ани, заједно са још једним паром, примењујући мере безбедности, посећивали су усамљене и старије чланове јединица у њиховој области до њиховог кућног прага. Држећи дистанцу, певали би химну и разносили домаће колаче. „То што сам видео насмејана лица оних који нису неко време били у контакту са другима имало је утицај на мене”, сећа се.
По професији саветник за запошљавање, старешина Бернсков цени своју породицу. Он и његова супруга имају четворо деце и петоро унучади. Пре наступања ограничења у путовањима, уживао је да одводи своју децу у посету црквеним храмовима. Ова светилишта, смештена у неколико градова широм Европе, места су светости и мира. На два таква путовања у Енглеску, искористио је прилику и да присуствује фудбалским утакмицама.
Како се свет затварао, старешина Бернсков се присећа дугих шетњи у природи и провођења времена са породицом. Прошла година је у њему оснажила вредновање повезивања са онима око нас. „Како се пандемија у неким местима стишава, надам се да ћемо опет послуживати једни другима, посећивати једни друге и уживати у друштву једни са другима”, рекао је.
Старешина Познански управља Црквеним образовним програмима за младе и пунолетне младе особе, што је његов пуновремени посао. Сећа се да је бринуо да би се полазници током пандемије могли суочити са изазовима због којих би пропустили часове или направили паузу од похађања часова. Ипак, часови су се одвијали онлајн и био је сведок божанске помоћи. „И крајем 2020. године, имали смо више полазника него претходне године”, присећа се.
Како је рекао старешина Познански, позив за члана обласне Седамдесеторице му је такође помогао да има поверење у Бога. Био је преплављен стрепњом и несигурношћу али исто тако и љубављу Исуса Христа. „Осећам да не би требало да бринем. Господ ће ми помоћи”, закључио је.