Када уђем у храм, осећам мир и као да сав мој терет од брига постаје лакши. Као да посматрам свој живот из другог угла. Волим да идем у храм, јер ми он пружа снагу у тренуцима слабости, туге и депресије. Не постоји ниједно друго место на свету као што је храм, где могу да медитирам, молим се и снажно осећам Светог Духа. У храму могу да учим о Богу и Његовом плану за мој лични живот.
Овог лета, мој супруг, моја два сина и ја, путовали смо у Кијев у Украјини. Пошто смо знали да се у Кијеву налази и један храм, одлучили смо да га посетимо. Док смо возили аутопутем, навигациони систем нам је показао да смо близу. Морали смо да пређемо на други аутопут и онда смо одједном у даљини угледали храм. Иако је још био мали, истицао се у поређењу са осталим сивим зградама у околини. Било је величанствено посматрати како полако, са сваким метром који смо прелазили, постаје све већи. Не можете промашити храм када возите овим путем. Храм је попут светионика. Храм је извор светлости у сваком смислу. У том велелепном здању примамо одговоре на питања о сврси живота и усмеравамо се на повратак Богу, нашем Небеском Оцу. Ако се у животу усредсредим на одлазак у Храм, онда настојим да будем најбоља што могу и урадим све што је неопходно за улазак у Храм.
Радујем се сваки пут када се изгради неки нови храм и желела бих да позовем сваког да оде у храм и осети посебан дух који влада у њему.