На породичним окупљањима Стјуартових игра коју увек стално играју је „монопол”. Понекад осећамо да је живот попут монопола. Током недавног породичног догађаја, моја супруга, Аилса, ме је питала: „Зашто си тако срећан када играш ову фрустрирајућу игру”!? Мој одговор је био једноставан. Ризик током играња игре је оно у чему уживам, а не победа или пораз.
Угледна (1) креаторка концепта игара, Лизи Меги, била је ћерка шкотских емиграната. Назвала ју је „Игра живота”, са циљем да из прве руке доживи како изгледа нагомилавање богатства или губитак богатства. Квекери су је начинили популарном, сматрајући је непроцењивом у приказивању капитализма у новом светлу. Чарлс Дароу ју је довео до комерцијалног успеха и постао милионер. Насупрот томе, Лизи, иронично, није добила ништа.
Као трагаоци за Исусом Христом, наша животна игра се окреће око проналажења Њега. (2) Тражење Исуса Христа је повластица онда када схватите да је Он поплочао пут за нас да га пронађемо и постанемо попут Њега. Открио сам да то што сам захвалан управитељ за мене је веома важно на мом путу ка Њему.
Наше породично име потиче од високих управитеља Шкотске. Улога Стјуартових као слугу довела је до тога да су на крају постали генерација краљева. Исто тако, као трагаоци за Исусом Христом, ми смо слуге, посвећене кроз помирење Исуса Христа, да бисмо постали слични Њему.
Наш породични мото је: „Virescit vulnere virtus”, што у преводу значи „храброст се јача на рани”. Откривам да је моја храброст најјача када, као управитељ, схватим где је моја права сврха и моћ.
Откривење које је у Киртланду, у Охају дао пророк Џозеф Смит 1831. године, говори о значају управљања: „И заиста мудро сте поступили по овом питању, јер Господ захтева да се из руке сваког управитеља, даје извештај о Његовом управљању, и у времену и у вечности.” (3) Ова одговорност је неопходна за коначна обећања верних управитеља. „Ко је дакле тај верни и мудри слуга… Постави ће га над свим имањем својим.” (4)
Слично игри монопола, супротно од тога да будете управитељ је да будете незахвалан власник. Власништво се може дефинисати као ono што mи je најважније je оно што поседујем. (5) С друге стране, код управљања је најважније ко ми га је дао или поверио на старање. (6) Начин на који играмо животну игру може бити преображујући када разумемо коме служимо и док покушавамо да побољшамо догађаје (ризик) који се појављују на нашем путовању таблом у великој животној игри.
Попут монопола, радост када купите престижну карту у парку, или насупрот томе, када слетите на разорну карту случајности, или у неким случајевима, сав ваш новац је изгубљен у једном бацању коцке, животна игра ће вам донети и добро и лоше, срећно и тужно. Апостол, Павле, је истакао став да морамо да постанемо изузетни управитељи. (7) „На свачему захваљујте.”
Наши животи као захвалних управитеља могу добити већу сврху у односу на оно што свет нуди, наши животи буквано могу бити панел за Божју славу, као што је Давид поделио у псалмима „бог је власник”. „Господња је земља, и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој.” (8)
Позивам вас да будете захвални управитељ док играте ову изазовну животну игру. Ако смо верни, подржани смо надом која је у Исусу Христу и његовим обећањима која су нам дата.
„Поставиће га над свијем имањем својим.”
У име Исуса Христа, амен.
Напомена:
- The New York Times, Monopoly’s inventor: The progressive Who didn’t pass go. (2015)
- Eтер 12:41
- УиЗ 72:2
- Matej 24:45-47
- Oxford Dictionary (ownership)
- Merriam-Webster Dictionary (Stewardship)
- 1. Солуњанима 5:18
- Псалми 24:1