„Кад год је на земљи било Господњег народа који се покоравао Његовој речи, заповедано му је да гради храмове. Света писма документују обрасце храмског богослужења из времена Адама и Еве, Мојсија, Соломона, Нефија и других.
Са обновом Јеванђеља у овим последњим данима, храмско богослужење је такође обновљено ради благосиљања живота људи широм света и са друге стране вела.
Током многих векова, појединости везане за храмско дело периодично су прилагођаване, укључујући језик, методе изградње, комуникацију и вођење записа. Пророци су поучавали да таквим прилагођавањима нема краја, како је Господ упутио своје слуге.
Посвећени храм је најсветије место богослужења на земљи. Његови обреди су свети и о њима се не говори изван светог храма.'