У петак, 4. октобра 1963. године, пре педесет година, Томас С. Монсон подржан је за новог члана Већа Дванаесторице апостола, другог највишег председавајућег тела Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Са 36 година био jе наjмлађи мушкарац позван за апостола у последње 53 године.
Председник Монсон је прва врховна власт (виши црквени вођа) после председника Џозефа Филдинга Смита (1876-1972) који је служио пола века. Већину свог живота је провео у пуновременој црквеној служби - прво као члан Већа Дванаесторице, затим као саветник тројици председника Цркве, а последњих пет година и као председник Цркве.
Прво председништво Цркве 1985. године: Председник Гордон Б. Хинкли, председник Езра Т. Бенсон и председник Томас С. Монсон.
У свом првом обраћању целокупном чланству Цркве 1963. године, тада старешина Монсон је изнео своје сведочанство. „Знам да Бог живи, моjа браћо и сестре,” рекао је. „Уопште не сумњам у то. Знам да jе ово Његово дело, и знам да је наjслађе искуство у целом овом животу када осетимо Његове подстицаjе док нас усмерава ка унапређивању свог дела.”
Током 50 година свог чланства у врховној власти, председник Монсон је наставио да дели то сведочанство. Непосредно пре свог 70. рођендана у августу 1997. године, председник Монсон је рекао да је једна од ствари која му је донела највише радости била „осећај да ме Господ гурка, подстиче.”
„Можете развити захвалност што Небески Отац зна ко сте,” рекао је тада председник Монсон. „А Он каже: ‘Ево, уради то за мене.’ Увек Му се захваљујем. Једино жалим што немам више времена да чиним многе ствари за које смо позвани. Напорно радим. Дуго радим. Надам се да сам ефикасан, али не сматрам да сам икада био исцрпљен због онога што је требало да радим… Верујем да имамо одговорност да позитивно утичемо на друге.”
Портрет чланова Првог председништва Цркве СПД 1994. Председник Хауард В. Хантер је у средини, са председницима Гордоном Б. Хинклијем и Томасом С. Монсоном са његове леве и десне стране.
У једном интервјуу пре свог 81. рођендана, у лето 2008. године, председника Монсона су питали шта би чланови Црква могли да му дарују.
„Учините нешто за неког другог тога дана да бисте његов или њен живот учинили бољим,” одговорио је. „Пронађите некога коме је тешко, или је болестан, или усамљен, и учините нешто за њега или њу.”
Следеће године председник Монсон је примио стотине писама од старих и младих чланова, о служби коју су пружили некоме у невољи.
Прво председништво на априлској генералној конференцији 2006. године. Председник Томас С. Монсон (први саветник), председник Гордон Б. Хинкли и председник Џејмс Е. Фауст (други саветник).
„Ретко сам био толико дирнут и захвалан као када смо сестра Монсон и ја буквално провели сате читајући о тим даровима. Срце ми је пуно сада док говорим о том искуству и размишљам о животима, и давалаца и прималаца, који су за узврат били благословени,” рекао је у свом обраћању на генералној конференцији у октобру 2009. године.
Председник Монсон је током своје службе у Цркви сведочио о важности мисионарског рада и о дељењу поруке о Христу.
Председник Томас С. Монсон са председником Хенријем Б. Ајрингом (лево) и председником Дитером Ф. Ухдорфом (десно) као Прво председништво, пре почетка суботњег поподневног заседања априлске генералне конференције 2006. године.
Прошлог октобра, у Конференцијском центру, чули су се звуци одобравања када је председник Монсон најавио историјску промену узрасне границе за мисионаре. Млади мушкарци сада ће моћи да служе са 18 година, а младе жене са 19.
Свеци последњих дана са ентузијазмом су одговорили на ту промену; данас, скоро годину дана касније, број мисионара у целом свету попео се са 58 хиљада на скоро 80 хиљада.
На питање како би желео да буде упамћен, председник Монсон је кратко одговорио: „Давао сам све од себе.”
Председник Цркве Томас С. Монсон
