Црква Исуса Христа светаца последњих дана има богату историју хуманитарног рада у Европи. Међутим, овај посебан напор помоћи избеглицама унапређен је током две деценије. Чак и као веома млада, Барбара Спезини је имала сан. Сањала је о свету у коме би претучене и злостављане жене које беже од својих тлачитеља могле да нађу утеху, самопоштовање и науче вештине које побољшавају живот. Али она није само сањала; она је радила. Године 2003. почела је да помаже угроженим женама, радећи као болнички волонтер, помагала је младим девојкама из Румуније које су желеле да се ослободе нежељеног живота проституције.
Италија је изашла у сусрет овим румунским избеглицама, али само на годину дана, како би постале независни грађани. Али једна година је била недовољна да се превазиђу језички изазови, трауме од претходног злостављања и недостатак радних вештина. „Морала сам да пронађем начин да помогнем овим женама”, рекла је Барбара. „Верујем да ми их је Бог послао.”
Године 2017, невладина организација са седиштем у Торину, Италија, доделила је Барбари 10.000 евра за формирање организације за подршку избеглицама, посебно мајкама са децом. Покренула је Артикуло 10, организацију која помаже у прикупљању средстава за надокнаду трошкова становања. Али постојала је потреба да се ове жене избеглице науче драгоценим радним вештинама. И тако је настао програм Колори Виви.
Колори Виви је профитни произвођач одеће и модних детаља фокусиран на моду за жене. Са седиштем у Торину, Колори Виви пружа кројачке послове и обуку за мајке које заузврат могу боље да брину о себи и својој деци. Такође, креативност својствена модном дизајну је била драгоцена вештина за ове жене које су учествовале у одабиру боја и тканина. „Једна нова чланица нашег тима, која се звала Садиа, била је надахнута звезданом ноћи за узорак тканине за одређени одевни предмет”, додала је Барбара. „Када је бежала из затвора у Либији, отишла је у мрклу ноћ, где ју је само светлост звезда одвела у слободу. Садиа је предузела тај трауматични корак и претворила га у нешто инспиративно и лепо”, закључила је она.
Жене које раде у Колори Виви мигрирају из многих крајева, укључујући Нигерију, Сомалију и Либију. Већина је побегла из ратом разорених села, умакла од супружничког злостављања или је напустила живот на улици. Стижу са мало више него што су одлучност и нада. Запослење и приступачна станарина им много значе у животима њих и њихове деце. Радна култура и мисија у Колори Виви-у су самооснаживање, лични раст и одрживост животне средине. Као што је савршено изразила једна од радница, Грејс: „Увек молим Бога да ме овај кројачки посао доведе до одредишта и да ми омогући да растем и образујем своју децу”, каже она.
Добротворна организације светаца последњих дана (LDSC) је непрофитна организација у оквиру Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. LDSC има дугу и проверену везу са Барбаром Спезини, коју су покренули филантропски доприноси бившег мисионарског пара Боба и Лесли Гејл. „Барбара је помоћ другим женама учинила својим животним делом”, прокоментарисао је Крејг Кристенсен, мисионар сениор за хуманитарни рад и самосталност. „За нас је привилегија да дамо допринос њеним добрим делима и подржимо њену надахнуту визију.
Током протеклих неколико година, LDSC је донирала машине за шивење и друге специјализоване машине за кројење коже и других специјалних тканина. Такође су недавно купили прибор и нове тканине за Колори Виви. „Барбара је хришћанка велике вере и са њом делимо многе заједничке вредности”, наставио је Кристенсен. Године 2021. Колори Виви очекује продају у вредности од преко 70.000 евра. То је раст у поређењу са продајом од 41.000 евра 2020. и 27.000 евра 2019.
Самосталност и независност су важни циљеви за жене мигранте које раде у Колори Виви. До данас је запослено и/или стамбено збринуто 44 породице, а посебну помоћ добило је преко 100 других. У Италији постоји изрека да треба пити из својих руку, а не из руку других. „Ове јаке жене желе да буду у стању да пију из својих руку”, закључила је Барбара. „Колори Виви је посвећена да им помогне да то постигну.”