Пророк Исаија је рекао: „Ходите да идемо на гору Господњу ... и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем.”1
Свети храм Господњи је „гора Господња“ где можемо ојачати своју веру у нашег Небеског Оца и у Његовог Јединорођеног Сина, Исуса Христа. Међу светим зидовима сваког храма, поучавамо се Његовим путевима, о томе одакле смо дошли, о својој сврси овде на земљи док ходамо путевима Његовим, и о томе где можемо отићи. Дом Господњи је узвишено окружење у коме можемо исказати своју слободу избора да учимо и напредујемо.
Као председништво ваше области радујемо се са вама због многих благослова које храм доноси у наше животе. „Наша највећа жеља је да видимо људе како живе са радошћу и припремају се да иду у храм, где примају обреде и склапају завете неопходне за узвишење својих породицаи, и како постају духовно и временски самостални.”2
У овом свету који се стално мења, храм стоји чврсто и непроменљиво.
Храмско богослужење подсећа нас на стварност повезивања породица и одговорности родитеља према својој деци. „Божански план среће омогућава настављање породичних односа и након гроба. Свети обреди и завети доступни у светим храмовима, поjединцима пружаjу могућност да се врате у Божjе присуство, а породицама да буду вечно сjедињене. 3
Циљ за 2015. годину за вас је да лично, у сопственом животу, осетите тог духа који повезује породице. Почињете када брошуру „Моја породица“ попуните причама и породичном историјом о својим прецима. И онда их однесете у храм.
Када одемо у храм, са љубављу пружамо христолико служење чинећи оно што не могу они сами. Председник Џозеф Ф. Смит је рекао: „Нашим напорима у њихову корист, њихови ланци ропства ће спасти са њих, и тама која их окружује ће се разићи, да светлост може сијати над њима и они ће у духовном свету чути о делу које су људи одавде извршили за њих, и радоваће се са вама у вашем извршавању тих дужности.”4
Нека од најузвишенијих и најдрагоценијих искустава моја породица је стекла када смо били заједно у храму да бисмо извршили свете обреде за наше преминуле претке. „Несебични поступци и посвећеност оплемењују наше душе, уклањају скраму са наших духовних очију и отварају небеске уставе. Постајући одговор на молитве других, често проналазимо одговор на сопствене.”5
Један члан је недавно написао: „Сваки пут када идем у храм, осетим духа како пламти у мени. Сам боравак на храмском тлу је невероватно духовно искуство, али бити унутра и служити Господу и помагати својим прецима дајући им прилику да прихвати јеванђеље даје ми осећај који је тешко описати речима ... осећај који ме преплављује чим крочим кроз храмска врата.”6
Узвишени благослови очекују све оне који ступе у свете обреде и завете у храму. Постајемо бољи људи, бољи ученици Христови. Доследно храмско богослужење продубљује нашу љубав према Богу, јача нашу веру у Господа Исуса Христа, и увећава нашу способност да осетимо Светог Духа у својим животима.
Већ данас се морамо запитати: Да ли смо потпуно обраћени? Да ли наша лица одражавају радост због Јеванђеља Исуса Христа као што би код истинских ученика требало да буде?
„Ако још нисте били у храму, или ако јесте али тренутно немате препоруку, нема важнијег циља од тога да будете достојни да идете у храм... Осигурајте храмску препоруку и односите се према њој као према драгоцености, јер она то јесте.”7
Ваш живот никада више неће бити исти. Очекују вас већи мир, радост и вера. Започнимо ову годину са већом вером и очију чврсто уперених у храм. Свакодневно будите достојни храма.
Фусноте:
- Пророк Исаија 2:3
- План Европске области за 2015.
- Породица: Проглас свету
- Gospel Doctrine, стр. 469–470.
- Дитер Ф. Ухдорф, „Waiting on the Road to Damascus,” Ensign или Liahona, мај 2011. год, стр. 76.
- (лична комуникација)
- Tомас С. Moнсон, „Свети храм - светионик свету,” мај 2011. год.