У месецу септембру пре двадесет пет година, Џени и ја смо се венчали у Аустралији. Упознали смо се две године раније у Чикагу на пословном путовању, и само два дана након што сам је упознао, помислио сам: „Оженићеш се овом девојком(не можеш женско оженити, само удати, али тај израз је одомаћен код нас, иако погрешан)”. Тај бљесак надахнућа одвео ме је на пут од Лондона до Аустралије како бих извео Џени на састанак, а затим одвео у Цркву. Крстила се 4 месеца касније и преселила се у Лондон да бисмо могли и даље да се забављамо. Верили смо се у Италији после непуних годину дана, венчали се у Сиднеју, затим запечатили у Храму у Лондону, а потом постали родитељи наша четири дивна дечака. Била је то бурна романса!
Док славимо 25. годишњицу брака, са чуђењем се осврћем на то колико сам се брзо заљубио и колико је једноставно било моје разумевање љубави. Последњих 25 година научило ме је да је љубав много више од првобитног осећаја ‘заљубљености‘ – и да има више везе са служењем и тимским радом, где два пријатеља помажу једно другом на њиховом путовању да постану онакви како је Бог осмислио. У нашем браку имали смо доста успона и падова, уз сузе и душевни бол, као и радост и срећу – све је то део плана. И како је наша прича можда почела ‘љубављу на први поглед’, прерасла је у сасвим другу врсту љубави. Љубав као ‘осећај’ неизбежно долази и одлази, али љубав као ‘радња’ одржава и јача брак и може створити најдраженајдрагоценије везе.
Видим многе паралеле у нашем духовном обраћењу и процесом постајања… Исуса Христа. Сви смо благословени Христовом светлошћу у себи (1), и свако од нас има јединствена искуства са зрацима светлости који нам помажу да изградимо сведочанство о Богу и Његовом сину Исусу Христу (2). Али та духовна искуства нужно не представљају обраћење или нам дају непоколебљиву веру. Сви доживљавамо тренутке у којима не осећамо да смо близу Бога, можда када нас искушења или сумње наведу да се колебамо; као што високи свештеник Алма истиче овим надахнутим питањем: „А сад гле, кажем вам, браћо моја, ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли то сада осетити?” (3)
Попут љубави у браку, нашој вери у Исуса Христа потребна је стална нега, заливање и свакодневна сунчева светлост, као што је објашњено у Алми 32 (4). За већину од нас, обраћење долази „редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде” (5). Процес постајања ученика Исуса Христа је доживотна тежња и она нам може донети радост.
Наша радост у Јеванђељу Исуса Христа долази од напредовања заветним путем, и док то чинимо, изграђујемо близак, лични однос са нашим Небеским Оцем. „Приближите се к мени и ја ћу се приближити к вама” (6). Када настојимо да му се приближимо, осећамо Његову љубав све више у нашим животима и учимо да Га волимо потпуније. Почињемо да испуњавамо меру нашег стварања и достижемо свој божански потенцијал, и доживљавамо мир у нашим срцима.
Дакле, после 25 година брака и 50 година присуства у цркви, схватам да је суштина мог срећног живота у потпуности у односима; и са мојим Небеским Оцем и са мојом женом. И да постоје паралеле између тога како ти односи почињу и како се развијају током времена. Толико сам захвалан што ми мој Небески Отац и моја жена толико праштају, стрпљиви су и подржавају моје нејаке напоре, и што ми обоје показују толико љубави. Када све своје време, таленте и енергију усмеравам на ова два заветна односа, чини се да све остало долази на своје место. И када радим само на једном од тих односа, чини ми се да ми то помаже у другом.
Пут ка обраћењу, попут брака, може започети бљеском надахнућа, али ће процветати у заветни однос са Богом, где смо испуњени Његовом љубављу.
У име Исуса Христа, амен.
- Морони 7:16; Јован 1:9
- Старешина Душку, Стубови и зраци светлости. Априлска генерална конференција 2024.
- Aлма 5:26
- Aлмa 32:37–42
- 2. Нефи 28:30; УиЗ 98:12
- УиЗ 88:63