На Међународни дан родитеља, Црква Исуса Христа светаца последњих дана потврђује своју посвећеност јачању породица широм света. На недавном догађају одржаном у Бриселу 13. маја, Канцеларија за Европску унију и међународне односе Цркве је била домаћин Европске конференције о породичној политици и додели награде за европске породичне вредности. Скуп је окупио различите вође и организације уједињене у својим напорима да промовишу добробит породице широм Европе.
Тог дана, креатори политике, академици, новинари, верске вође и представници окупили су се из целе Европе и Северне Америке да се укључе у важне разговоре о породици и да истакну изузетно вођство у јачању породице као основне јединице друштва.
Догађаји су део иницијативе „Јачања породица”, у партнерству са Институтом Садерленд, аналитичким центром из Јуте. Овогодишње окупљање такође је обележило 30. годишњицу породице: Проглас свету, изјава у вези са учењем коју су издали Прво председништво и Веће дванаесторице апостола Цркве Исуса Христа светаца последњих дана потврђује средишњу улогу породице у Божјем плану.
Видео порука Антонеле Сберне, потпредседнице Европског парламента.
Панелисти 1. заседања: Др. Винћенцо Баси, председник FAFCE; Проф . Џенет Ериксон, универзитет Бригам Јанг; и проф. Матео Ризоли, универзитет ЛУМСА.
Хајди Ринхајм, председавајућа, сексолог и саветник у центру за медијско здравље за децу и младе, износи запажања са 2. заседања.
Ема Хаулет, научница института Витли на универзитету Бригам Јанг, и Маја Џесманович, менаџер пројекта у Европској конфедерацији великих породица, презентују током 3. заседања.
Лиса Перкинс, чланица данског парламента, говори током 4. заседања.
Марко Ла Марка, члан кабинета Дубравке Шуице, европски комесар за Медитеран говори током 4. заседања.
Мари Дачари и Арон Мекинис освајају публику музичким наступом.
Мерет Рисиџер је добитница награде за европске породичне вредности за 2025. годину.
Учесници се окупљају на вечери доделе награде за Европске породичне вредности за 2025. годину.
Дан је почео са пет динамичних сесија у склопу Европске конференције о породичној политици, нудећи истраживање, политичко искуство и увид у изазове и могућности са којима се породице данас суочавају. Догађај је отворила Антонела Сберна, потпредседница Европског парламента, одговорна за дијалог према члану 17 са црквама и неконфесионалним организацијама. У својој видео поруци позвала је на „Европски породични договор” и позвала креаторе политике да породицу поставе у срце будућности Европе, наглашавајући њену виталну улогу у друштвеном јединству и грађанском животу. Изјавила је да „породица није теоретска идеја, нити би се икада требала тако гледати, већ стварна животна чињеница”.
Прво заседање истраживало је тему породичне структуре и добробити деце. Др. Винћенцо Баси, председник FAFCE (Федерација католичких породичних удружења), објаснио је да је историјски „породица увела цивилизацију у човечанство” и да је брак био први завет који је интересе друге особе ставио изнад сопствених. Професорка Џенет Ериксон, породични сарадник на Витли Институту на универзитету Бригам Јанг, нагласила је важност дома са два родитеља, називајући је „фактором раздвајања између категорија”. Она је рекла да истраживања показују да су деца у овим окружењима заиста привилегована. Матео Ризоли, професор економске политике на Универзитету ЛУМСА у Риму, додао је: „Не ради се о томе да подизање деце буде јефтиније, већ да породице буду вредније”, сугеришући да је стављање вредности породица у средиште једнако важно као и финансијски подстицаји.
Друго заседање истакло је потребу за дубљим размишљањем о породичној политици. Хосе Луис Базан, из COMECE (Комисија бискупских конференција Европске уније), понудио је преглед католичких ресурса доступних породицама и младима. Рик Ларсен, председник и извршни директор Института Садерленд, рекао је: „Заборављамо да је породица та која доприноси функционисању друштва”.
На трећем заседању чули су се гласови младих из истраживања и иступања. Маја Џесманович из Пољске и пројектни менаџер Европске конфедерације великих породица у Шпанији тврди да „млади људи и даље желе да имају децу – желе то срцем, али не и главом”, истичући да страх и неизвесности играју велику улогу у процесу доношења одлука. Студенткиња истраживач универзитета Бригам Јанг Ема Хаулет нагласила је моћ примера: „Толико ценимо породични живот да се плашимо да уђемо у њега осим ако није савршен.” Споменула је да су млади људи углавном опрезни према институцијама и траже аутентичност и поузданост у својим изворима.
Четврто заседање усредсређено је на законодавно руководство. Сенатор савезне државе Јута, Тод Вајлер и представница Кендис Пјеручи поделили су иницијативе усмерене на породицу у образовању, пореској политици и дигиталној заштити деце. Лиса Перкинс, чланица данског парламента, понудила је размишљање о системима породичне политике: „Створили смо државу благостања која је постала толико сложена да се сада такмичи са породицама.” Марко Ла Марка, члан кабинета Дубравке Шуице, европске комесарке за Медитеран, подвукао је економску вредност мајки домаћица: „Морамо да преиспитамо начин на који гледамо на податке о БДП-у, јер они не узимају у обзир њихов рад.”
Конференција је завршена пленарним заседањем које је синтетизовало кључне идеје. Говорници су се сложили да је потребан дугорочан приступ, заснован на начелима. „Можда смо превише усредсређени на детаље”, указао је професор Ризоли. „Који је наш велики план?” У контексту породичних вредности у друштву.
Затварајући конференцију, Франческо Ди Лило, директор Канцеларије за ЕУ и међународне послове, осврнуо се на Проглас о породици и позвао „одговорне грађане и владине службенике свуда да промовишу те мере осмишљене за одржавање и јачање породице као основне јединице друштва”.
Након конференције, гости су се окупили на вечери и представљању награде за европске породичне вредности за 2025. годину, укључујући музички наступ Арона Макиниса (тенор) и Мари Дачари (клавир).
Добитник за 2025. годину била је Мерит Рисиџер, бивша данска министарка за децу и образовање. Као доживотни заговорник родитељских права и образовне слободе, Рисиџерова својим утицајем обухвата националне и европске платформе. Њен рад је обликовао законодавство, јавни дијалог и интелектуални јавни иступ.
У својим примедбама о прихватању, Рисиџерова је поделила причу о својој баки и деки, који су градили и кућу и посао у послератној Данској. Говорила је о породичној култури укорењеној у служењу, понизности и радости. „Научили су нас да вам живот може понудити пријатан или суров почетак, али оно што направите од тога је ваша одговорност”, рекла је она. „Нисмо доведени у овај живот да бисмо задовољили државу или шефа на послу. Овде смо да поштујемо сам живот и испунимо своју улогу у њему најбоље што можемо.”
Иако изненађена што је добила признање, Рисиџерова је рекла да је награда потврдила тиху истину о њеном раду: „Никада нисам себе гледала као неког ко се бори за породицу, али гледајући уназад, видим да је то управо оно што сам радила.”
На крају вечери, гости су изразили захвалност за прилику да размишљају, повежу се и поново се посвете заједничкој одговорности јачања породица. Конференција и награда потврдили су јасну тему из Прогласа о породици: да је породица у средишту Створитељевог плана за вечну судбину Његове деце.